ратки преглед историје Српске православне цркве (из истоимене књиге протојереја Војислава Стоје, Химелстир 1989. године)
Половином VII. века доселили су се Срби у крајеве, где и данас живе. Ту су са новим животним приликама затекли и хришћанство. Први проповедници хришћанства међу Србима нису имали много успеха, јер је њихово проповедање и богослужење било на страним и неразумљивим језицима, грчком и латинском, што су Срби тешко и нерадо прихватали.
Када се заслугама светих словенских учитеља Ћирила и Методија почело хришћанство проповедати на словенском језику, и када су њихови ученици, прогнани из Моравске, дошли међу јужне Словене, почну Срби остављати своју стару многобожачку веру и примати хришћанство. То је било у другој половини IX. века, за време владавине жупана Мутимира.
Једна значајна чињеница тих времена, која се не може заобићи, је постојање два врло значајна и јака центра, како световне тако и црквене моћи, а то су: Цариград, као центар Источног римског царства (Византије) и Источне Цариградске цркве и Рим, kao центар Западног римског царства и Западне-Римске цркве. Од првих почетака покрштавања Срба па све до Светога Саве, простор на коме су се нашли Срби био је поприште дугих и упорних борби између Рима и Цариграда око световне и духовне превласти. Срби су се нашли у вртлогу сукоба разноврсних интереса, у вртлогу две културе и два начина схватања хришћанства, која су се све више удаљавала једно од другога.
Српски народ до Стефана Немање био је поцепан у ситне покрајине (жупе), којима је на челу био жупан. Битком код Звечана, Немања је победио Грке и принудио српске кнежеве и жупане на покорност, и тако створио једну снажну државу. Стефан Немања (1113—1199) је био предан вери Христовој и ревносно се старао да се хришћанство што боље утврди у српској држави и српском народу. Био је велики задужбинар и изградио много манастира и цркава (Студеница, Ђурђеви Ступови, Хиландар у Св. Гори) из којих су зраци просвете и вере учвршћивали и просвећивали српски народ. Он је и оснивач велике лозе Немањића, из које су поникли многи славни владари:
Манастир Ђурђеви Ступови
Манастир Студеница
Манастир Хиландар на Св. Гори
Св. Стефан Првовенчани (1196—1224)
Радослав (1224—1233)
Владислав (1233—1242)
Урош (1242—1276)
Драгутин (1276—1282)
Св. Милутин (1282—1321)
Св. Стеван Дечански (1321—1331)
Душан Силни (1331—1355)
Св. Цар Урош (1355—1371)
1196. године Стефан Немања се одрекао престола у корист сина Стефана и потом отишао у своју задужбину Студеницу, замонашио се и добио монашко име Симеон, а његова жена Ана добила је монашко име Анастасија. После годину дана отишао је Симеон своме сину Сави у Свету Гору, где заједно подигнуше манастир Хиландар где се и преставио Господу 1199. године.