Српска школа при цркви Васкрсења Христовог наставља са радом у новој сезони. Одржан је молебан за ђаке, а старешина Храма, протојереј ставрофор Вељко Гачић, позвао је родитеље да упишу децу у српску школу при овом Храму. Предаје се градиво из основне школе деци различитог узраста, од којих су неки већ више година у школи. Неки су је управо завршили, а многи тек долазе.Деци поново предаје учитељица Маја Марковић, која је ту била и у периоду од 2015. до 2018. године. Предаваће се и веронаука, а трећи час ће бити час певања који ће водити Симеон Секулић. Настава ће се одржавати суботом поподне, а у великим паузама између часова, деца ће моћи да се играју порти цркве, где имају одличне услове за игру.
Симеон Секулић ће се од ове године активније укључити у рад школе. Он је син протојереја ставрофора Драгана Секулића, који је недавно отишао у старосну пензију, и оставио дубок и немерљив траг у верском и друштвеном животу Српске заједнице у Берлину. Симеон присуствује светим Литургијама у цркви од кад је проходао, а готово исто толико дуго се бави и хорским певањем.:
-Задњих пар година сам већ настојао да се укључим у припрему школских приредби, када су рецитали у питању. Одувек сам певао у хоровима, у почетку дечјим и свакако по оснивању хора “Свети Стефан Дечански” у нашој цркви на Ведингу. Био сам у световним и разним дечјим хоровима, а такође и у Берлинском концертном хору који је наступао у Филхармонији и Kонцертхаусу. Такорећи цео свој живот се бавим хорским певањем и музиком, пошто свирам и клавир и гитару. Задњих десет година водим и хор “Серафими” при цркви Васкрсења Христовог.
О својој наставној концепцији, Симеон даље додаје:
Са децом бих посебно радио на артикулацији и гестикулацији уз елементе глуме, а није искључено да оформимо и један дечји хор, ако буде интересовања
Хтео бих да се посветим рециталима и посебно дикцији јер имамо доста деце са немачким нагласком. Мислим да нам је довољно мало труда, да деца стекну осећај да говоре српски језик у коме немачка дикција и артикулација немају шта да траже. Треба да знају да ће их у каснијем животу саговорници много више уважавати, ако српски језик правилно акцентују. Волео бих да деца кроз игру и неприметно прихвате та правила изговарања. Планирамо да први 45-минутни час буде Веронаука, други час српски језик, хисторија и култура, и трећи час да буде певање. Између ће бити велике паузе, током којих ће деца моћи спонтано да се заиграју. Важно је да деца континуирано прате наставу, потврдио је Секулић.
Нстава ће се одржавати суботом поподне од 15:30 у свечаној сали храма Васкрсења Христовог на Темпелхофу, Холзманнстр. 34, 12099 Берлин, а за даље информације, заинтересовани се могу јавити учитељици Маји Марковић на телефон 01577 7648684 или Симеону Секулићу на телефон
0178 2751541.
Маја Марковић је звање професора српског језика стекла у родној Подгорици, а даље усавршавање у струци ју је довело на постдипломске студије славистике у Хале.
-У Немачкој сам око 12 година. Током постдипломских студија, бавила сам се Словенским језицима у европском контексту, и како се у Европи гледа на славистику. Тема магистарског рада била је: “Слика српског друштва у делима Бранислав Нушића”. Сада радим у области телекомуникација, у телефонској компанији као корисничка подршка, а викендом предајем српски овде у школи, и то радим чисто из љубави. У мојој струци је овде тешко наћи посао, али ми и у садашњем послу помаже оно што сам студирала. Доста пишем мејлове, а све што је у вези са писањем, потпада и под мју струку. Студирала сам на немачком, уз претходно учење овог језика у Берлину, где је мој тата већ живео.
О свом позамашном радном искуству, Маја је још навела:
Још као студент радила сам у Подгорци у издавачкој кући, и одмах после дипломирања сам дошла овде на постдипломске студије. Овде у школи сам већ раније предавала три године, и када због посла више нисам могла, на моје место је дошла учитељица Ана Kојадиновић. Kада су се онда њој нагомилале обавезе и више није могла да предаје, отац Драган ме је упитао да ли поново могу да се ангажујем, и у мојој садашњој ситуацији је то могуће и ја сам прихватила. Током те моје паузе, ништа се није променило, осим што су деца порасла. Рад са децом је специфичан, јер су њихови нивои знања потпуно разнолики. За успешно савладавање градива потребна им је и подршка код куће, али сваком ученику треба да се приђе на индивидуалан начин. Није могуће нешто им предавати, ако део њих уопште не разуме, и наставник умногоме треба њима да се прилагођава.
Марковићева се изненадила, колико се структура деце у овој школи променила, у односу на пређашњи период када је предавала до 2018. године:
-У претходном периоду ту су била деца која су претежно овде рођена, којима су често и родитељи овде рођени, а сада је потпуно другачије. Има и деце која су тек дошла пре пар година, и српским језиком одлично владају. Међутим ту је и незнатан број деце из мешовитих бракова где је један родитељ најчешће са немачког говорног подручја, и ту иде нешто теже, јер се код куће доминантно говори немачки. Деца у почетку долазе на инсистирање родитеља, али након неког времена она заволе школу, и уживају у јако лепом дружењу. Ми се трудимо да будемо што флексибилнији и омогућимо им да се несметано укључе у нашу заједницу. Планирамо да органисујемо Светосавску и Видовданску приредбу, које се традиционално одржавају,