Благословом Божијим, по први пут, група од 25 ходочасника из Берлина, предвођена протојерејем-ставрофором Вељком Гачићем, обишла је и поклонила се светињама Косова и Метохије. Ово путовање било је велики благослов, јер све што смо видели, чули, што смо осетили и понели са собом, много нас је духовно оснажило.
Четвртак 10. мај
Лет Берлин – Ниш, а потом аутобусом пут до Призрена, где смо вечерали и коначили у манастиру Свети Архангели код Призрена. Домаћин нам је био игуман, отац Михајило Тошић, који нас је све, својом топлином и несебичним гостољубљем, одмах освојио.
Петак, 11. мај
Свету Литургију у капели Св. Николаја Жичког и Охридског служили су о. Вељко и о. Михајло. После доручка млађи део поклоника попео се на Вишеград, средњовековну кулу која се налази на стрмини изнад манастира.
Потом се кренуло у обилазак светиња у Призрену: црква Богородица Љевишка (задужбина Светог краља Милутина) где нас је дочекао отац Ђорђе Стефановић, Саборна црква Светог Ђорђа где нас је дочекао отац Слободан Ћорић са својом попадијом и децом Павлом и Урошем. У Призренској богословији примио нас је заменик ректора Призренске Богословије отац Исидор, а присуствовали смо и растанку свршених богословаца са својим професорима.
Веома је потресно било гледати и слушати сведочанства о страдању народа и свих призренских светиња, које су душмани, не по први пут, покушали да потпуно затру.
Из Призрена смо се запутили у обилазак Велике Хоче где већ више од 30 година парохију и велелепне храмове Веклике Хоче чува и води отац Миленко.
Потом се молитвено учествовали на Бденију уочи празника Св. Василија Острошког у манастира Зочиште где се налазе мошти Светих исцелитеља Козме и Дамјана.
У раним вечерњим сатима стигли смо у, по најновијим страдањима надалеко чувено, место Ораховац где смо се поклонили храму Пресвете Богородице, а потом присуствовали промоцији збирке дечијих песама, рођене призренке Наде Хаџи Перић, која свој хуманитарни рад посвећује обнови манастира Архангели као и деци Косова и Метохије. На промоцији су певала и рецитовала деца основне школе из Велике Хоче и Ораховца као и деца из гимназије у Ораховцу. Програм су улепшали својом песмом чланови „Косовских Божура“ и „Метохијских жубора“ са музичарем и композитором Гаврилом Кујунџићем. Велико изненађење за децу била је појава „правог“ српског витеза, кога је веома успешно „преставио“ брат Иван Лазић из Краљева.
После овог предивног и веома емотивног сусрета са децом и људима из Ораховца, коначили смо код домаћина по кућама у Великој Хочи.
Субота 12. мај
Раног јутра кренули смо за манастир Високи Дечани, где смо учествовали на Светој Литургији коју је служио игуман дечански, отац Сава Јањић, а саслуживао је и наш свештеник, о. Вељко. После Свете Литругије о. Сава је поздравио поклонике из Берлина, који су примили благослов Св. Стефана Дечанског. После веома лепог излагања историјата овог предивног манастира и заједничког ручка, кренули смо даље ка манастиру Пећка Патријаршија.
Ту нас је дочекала игуманија, мати Харитина са сестринством, које нас је са пуно љубави угостило и упознало са великом историјом и значајем ове древне светиње, као и страдањима кроз које је прошло.
Потом смо наставили пут за манастир Гориоч, где су нас дочекале и на послужење позвале сестре са игуманијом, мати Исидором. Изузетно емотиван и потресан био је сусрет са монахињама ове свете обитељи. После ручка у порти манастира, омладина из групе отпевала је неколико лепих духовних и народних песама, што је све веома обрадовало.
У манастир Грачаница стигли смо за време Вечерње службе, а после богослужења и поклоњења светињи на пријем и послужење позвао нас је епископ рашко – призренски Господин Г. Теодосије, који није крио задовољство и срећу што нас је видео у овако лепом броју. Дуго нам је сведочио сва страдања и невоље са којима се Црква и народ суочавају и објашњавао начине на које Црква све помаже народу на Косову и Метохији.
Примивши на крају Његов архипастирски благослов, а пуни утисака, отишли смо на коначиште у Лапље Село.
Недеља 13. мај
Око 07,30 стигли смо у обновљену цркву Светог Николе у Приштини где су нас дочекали оци, Саша и Зоран са својим попадијама. Свету Литургију служио је о. Вељко уз саслужење приштинских пароха. После Свете Литургије о. Саша и о. Зоран су организовали послужење у порти храма и сведочили о животу, како овог предивног храма, тако и јако малог броја Срба који су остали да живе у Приштини.
На повретку за Ниш, обишли смо и Газиместан – споменик посвећен страдалној српској војсци у Косовском боју.
Благовремено смо стигли у Ниш, одакле смо на полетели за Берлин препуни утисака. Ово, за већину у групи, прво путовање на Космет, није никога оставило равнодушним. После сазнања каквим светињама су нас обдарили напи свети претци, какву лепоту и красоту има Космет и како тешко живи наш народ тамо, наша једина жеља је да се ово путовање што пре понови, и да ако је могуће, Срби из целог света, а и из матице, што чешће обилазе ову Свету земљу, утврђујући себе у вери, а свештенству, монаштву и верном народу, који живе на Космету да дајемо снагу да издрже и да их утврђујемо у вери да нису сами и заборављени.