Парохија

linija-7

Богослужења у Цркви Св. Саве
Ruppiner Straße 28, 13555 Berlin

Недељом и празником Св. Литургија у 10,00 ч.

linija-8

Богослужења у Цркви
Васкрсења Господњег
Holzmannstrasse 34, 12099 Berlin

Четвртком Aкатист у 18,00 ч.
Суботом Вечерње у 18,00 ч.
Недељом и празником Св. Литургија у 10,00 ч.

linija-7

епископ Григорије

Епископ Григорије (Дурић) рођен је 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни, у православној српској породици од оца Здравка и мајке Савке рођ. Јовић. Детињство је провео у селу Планиница, где је живела његова породица, иначе пореклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера.

Основну школу је завршио у Варешу 1981. године, а 1984. Електроничарску (у то време тако названу) школу у Варешу. Средњу богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. у Београду, након чега уписује Богословски факултет и потом 1989. одлази на одслужење војног рока у Загреб. Замонашен је у манастиру Острог 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је у чин јерођакона 17. јула 1992, а у чин јеромонаха 19. августа 1992. године. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996, а архимандрит 19. августа 1997. године. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини.

На владичанском трону Херцеговачке епархије епископ Григорије је устоличен по благослову тадашњег Патријарха српског Павла од стране Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића), дана 3. октобра 1999. године, када је стао на чело српског народа у Херцеговини и постао његов духовни вођа.

linija-8Наследник је претходних јерарха ове, осам стотина година старе, епархије, од којих је први Иларион, а за њим следе седамдесеторица великих црквених пастира, попут Светог Данила Хумског, Светог Василија Острошког и Тврдошког, Светог Петра Зимоњића и других, до владике Атанасија (Јевтића).

Носилац је Ордена Републике Српске (2012). Докторирао је 29. октобра 2014. године. Написао је књигу „Преко прага”, за коју је 2017. године добио Награду Кочићево перо, као и Награду Кочићева књига.

linija-8На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, у мају 2018. године, епископ Григорије изабран је за Епископа Епархије франкфуртске и све Немачке.

 

linija-7linija-6

Протојереј ДРАГАН СЕКУЛИЋ

парох треће берлинске парохије и старешина храма Васкрсења Господњег

Рођен: 26.06.1958. год. у Јошеви код Лознице.
Завршио Богословију Светог Саве у Београду.

Рукоположења: у чин ђакона 12. 08. 1981. год. — Шабац; у чин свештеника 16. 08. 1981. год.(рукоположен од блааженопочившег владике шабачко-ваљевског Јована)

Одликовања: црвени појас од 1986. год., протонамесник 1995 године, протојереј 1999. год.

Службовања: од 1981. до 1989. год. у Ваљевској Мионици, а од 1990. године у Берлину.

Породично стање: ожењен, супруга Славица,
рођ. Животић. Деца: Симеон, Стефан, Марија и Емилија.

 

linija-5

Протојереј ВЕЉКО ГАЋИЧ

архијерејски намесник за Северну и Источну Немачку и парох прве берлинске парохије

Рођен: 04. 12. 1969. год. у Тузли. ЗавршиоБогословију Светога Арсенија у Сремским Карловцима

Рукоположења: у чин ђакона 05.10. 1991. год. у Мртвици, Брчко; у чин свештеника 31.08. 1996. године у Химелстиру (оба рукоположења извршио епископ средњоевропски Г. Константин)

Одликовања: црвени појас 07.05. 1995. године, протонамесник 03.01. 1999. године, протојереј 29.02. 2004. године.

Службовања: 1991.—1996. год. ђакон епископа средњоевропског и секретар Епархијског Управног Одбора, од 1996. год. парохијски свештеник у Берлину, од 2001. год. архијерејски намесник за Северну и Источну Немачку.

Породично стање: ожењен, супруга Снежана,
рођ. Митровић. Деца: Душица, Стефан и Кристина.

 

linija-6

Јереј РАДОМИР КОЛУИЋ

парох друге берлинске парохије

Рођен: 16. 04. 1973. године у Новом Саду. Завршио гимназију у Нирнбергу и Православни Богословски Факултет у Београду.

Рукоположења: у чин ђакона 29. 08. 2004. године у манастиру Химелстиру; у чин свештеника 31. 10. 2007. године у Дортмунду (оба рукоположења извршио епископ средњоевропски Г. Константин).

Одликовања: црвени појас 2005. године.

Службовања: 2004.—2007. год. ђакон епископа средњоевропског и секретар Епархијског Управног Одбора, од 2007.—2009. год. парохијски свештеник у Дортмунду, од 01.10. 2009. год. парохијски свештеник у Берлину.

Породично стање: ожењен, супруга Катарина, рођена Срур. Деца: Емилија.

img_S3рпска православна црквена општина Берлин саставни је део Српске православне епархије диселдорфске и све Немачке, а регистрована је код немачких власти као верско и добротворно удружење грађана. На територији Црквене општине Берлин живи према неким проценама и до 20.000 православних Срба. Према податцима којима ми располажемо тај број се креће око 12.000. Управа црквене општине располаже са 2.100 адреса верника који на било који начин имају однос према Цркви. Црква се издржава углавном добротворним прилозима верника и приходом од свећа и таса. Део прихода стиже од уплата редовног парохијала.

 

linija-5

 

Црквена општина Берлин одржава двогодишње скупштине на којима се бира Црквеноопштински савет (20 чланова), а из Савета се конституише Управни одбор (10 чланова). Изабрани чланови Савета и Одбора бивају потврђени од стране Епархијског управног одбора Епархије средњоевропске и Патријаршијског управног одбора Српске православне цркве.

 

linija-6

Чланови Црквеноопштинског савета су:

1. Драган Митровски, председник
2. Петар Маринковић, потпредседник
3. Љиљана Јушковић, секретар
4. Марјан Планојевић, благајник
5. Др. Милош Стефановић
6. Др. Владимир Бикадоров
7. Жарко Марковић
8. Топлица Николић
9. Софија Субашић
10. Горан Симић
11. Ана Игњатић
12. Јово Кос
13. Миодраг Арсић
14. Душан Шандара
15. Драшко Стевановић
16. Радојко Матијевић
17. Обрад Гођевац
18. Десимирка Папке-Живанов
19. Властимирка Челар
20. Будимир Филиповић

 

linija-5

Председници Црквене општине Берлин од оснивања до данас:

1. Бранко Колаковић 1969.—1975. године
2. Др. Павле Хартвиг 1975.—1989. године
3. Вера Сеовић-Сад (Saad) 1989.—1990. године
4. Др. Милош Стефановић 1990.—1992. године
5. Драган Митровски од 1992. godine—данас

 

linija-7

Рад са омладином

Већ више година у нашем храму састаје се и активно делује Српска студентска асоцијација. Ово удружење организовало је више представа из разних области, одржава контакте са сродним организацијама у Берлину и другим градовима и пружа саветодавну помоћ у разним областима науке и културе, како члановима удружења тако и свим парохијанима који то желе. При цркви је постојао једно време и Фолклорни ансамбл Карађорђе који тренутно не ради али се надамо да ће његов рад бити поново активиран.

 

linija-5

Црквени хор

При храму постоји мешовити Црквени хор Свети Стефан Дечански, основан 1994 године, који својим појањем улепшава богослужења а наступа и на самосталним концертима. Диригент хора од оснивања је госпођа Љиљана Шурдовић.

 

linija-6

Школа

Млади су организовани у Православној заједници младих Свети Василије Острошки, а деца од првог до осмог разреда имају могућност да при храму посећују Српску недељну школу Свети Сава, основану 1992 године. У школи се изучавају православна веронаука, српски језик, национална историја и духовна музика. Поред надлежних свештеника у школи предаје и госпођа Властимирка Челар. Сваке године Српску школу похађа између 40 и 60 ђака, који на крају године, за Видовдан, добијају сведочанства о завршеном разреду. Деца Српске школе успешно приређују Светосавске и Видовданске академије.

 

linija-5

Екуменски рад

Пароси и надлежни чланови Црквене управе учествују у екуменским скуповима у дијалогу са осталим хришћанским заједницама у Берлину и Бранденбургу (Brandenburg). Црквена општина Берлин стални је члан Екуменског савета Берлин-Бранденбург (Okumenischer Rat Berlin-Brandenburg) и удружења страних хришћанских цркава у Берлину (Internationaler Konvent der christlichen Kirchen). Интензивна је сарадња и са осталим православнима у граду: Русима, Грцима, Бугарима и Румунима, као и са дохалкидонцима: Јерменима, Сиријцима и Коптима.

 

linija-6

Дијаконија

Од 1996. године служо се 4 -6 пута годишње у Халеу (Halle) за малу групу наших верника у том крају. Црквена општина поседује свега 40 адреса у области Лајпцига (Lеipzig) и Халеа. Једном месечно служи се и у затворској цркви на Тегелу (Tegel), а у осталим берлинксим затворима повремено се служи и затвореници се посећују према потреби. Свештеници посећују и болеснике у болницама, старе у старачким домовима и вернике у њиховим становима.
Од почетка грађанског рата у отаџбини берлинска црква учествовала је у многим добротворним акцијама што и данас чини, после бомбардовања и прогона српског живља са Косова и Метохије. Као једну од акција, овде можемо навести да се од 1993. године редовно шаље помоћ деци ратној сирочади из Книнске Крајине. Број деце која се помажу преко берлинске цркве достизао је и 180, док се тренутно збрињава 55 деце.

linija-6

img_S2 рпска православна црквена општина Берлин основана је 28. фебруара 1969. године актом (П. Бр. 31-Д/69) Његове Светости Патријарха српског Г. Германа, којим је именован први Српски провославни црквени одбор у Берлину са председником Бранком Колаковићем. Срби у Берлину први пут су 21. децембра 1969. године могли да присуствују Светој архијерејској литургији, коју је служио надлежни епископ Лаврентије у просторијама евангелистичке Густав Адолф цркве. Свештеници који су током 1969. и 1970. године повремено долазили да богослуже су: о. Јован Николић из Загреба, о. Марко Митровић из Линца и о. Милан Стојановић из Салцбурга.

linija-5

 Почетком децембра 1970. године за пароха берлинског постављен је протосинђел Силвестар (Вучовић), после чега црквени живот постаје организованији.У почетку су се богослужења нередовно одржавала у просторијама Унијатске цркве у Mittelwaldstrasse, а од 6. јуна 1971 године редовно у бившој војној евангелистичкој цркви на Sudstern. Црква је због боље функционалности преграђена на два дела, тако да је други део служио као црквена сала. Касније је један мањи део цркве привремено преуређен у капелу, коју је осветио епископ Лаврентије 31. октобра 1971. године и посветио је Светом Сави. Од тада се у овој капели редовно служило, а о великим празницима служба је вршена у великој цркви у којој је 1978 постављен иконостас, рад чувених мајстора дуборезаца из Охрида, а по нацрту проф. др Драгомира Тадића из Београда. Иконе је урадио протођакон Марко Илић, академски сликар из Београда, уз помоћ Хермине Гимпфл (Hermina Gimpfl) из Минхена.

linija-6linija-7img_P1ошто су Срби велики храм на Сидштерну морали да напусте 1982., иконостас берлинског храма Светог Саве премештен је у Лондон, где сада краси тамошњи храм Светог Саве. До 1988. верници српске цркве уживали су гостопримство Грчке православне цркве у Берлину (Mittelstrasse, Steglitz). Од јесени 1988. почиње да се служи у капели евангелистичке Cornelius Gemeinde у берлинској четврти Вединг (Wedding). Првог јануара 1990. на дужност берлинског пароха ступа јереј Драган Секулић. Већ крајем октобра исте године купљена је садашња црква Фриденскирхе (Friеdenskirche) под веома повољним условима. Овај опствени, велики и дивни храм отворио је нове могућности ѕа организовање црквеног живота берлинских Срба. У међувремену је храм реновиран, постављени су нови иконостас, за који је иконе урадио академски сликар Драгомир Јашковић из Београда, као и полијелеји. На галерији храма опремљена је канцеларија и уређен простор за децу Српске школе, за пробе хора, за представе, састанке и др.

linija-5veding-12002. године наш храм је украшен иконом Тројеручицом

linija-7 img_P2рвог септембра 1996. године, новоосновану другу берлинску парохију преузима јереј Вељко Гачић, раније ђакон епископа средњоевропског Г. Константина и секретар Епархијског управног одбора епархије средњоевропске. Једанаестог новембра 2001. године освећен је новоподигнути црквено-народни дом тако да је наша црква у Берлину добила свој простор и за ванбогослужбене активности. Петог октобра 2002. године наш храм је украшен иконом Тројеручицом, коју су у оригиналној величини израдили светогорски монаси, а за наш храм приложили је сви они, коју су били на поклоничким путовањима у Светој Гори. Од краја септембра 2003. године храм украшава и верна копија иконе Христа Спаситеља, дар породице Милоша Перовића из Берлина, који је приложио и трон за исту, а трон за икону Тројеручицу приложили су светогорски поклоници. Тронови су постављени у јуну 2004.г.

linija-6

 

linija-8

У манастиру Хиландару је 2004. године избио пожар великих размера који је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања. Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, Обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места.

hilandar-velika

linija-7

По благослову Игумана и одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара, новчану помоћ треба уплаћивати преко рачуна приказани на званичној страници манастира:

www.hilandar.org

 

linija-6

Укратко о Хиландару

Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.

 

linija-7