Хор „Св. Стефан Дечански“ наступао у Берлинер дому

у недељу 15. маја у 20,00 часова, хор „Св. Стефан Дечански“ учествовао је у концерту поводом дана отворених цркава у Берлину у организацији Интернационалног конвента хришћанских цркава Берлин-Бранденбург. Пред око 600 посетилаца хор под руководством Љиљане Шурдиловић, наступао је са получасовним програмом у коме су се нашла дела Мокрањца, Станковића, Читајте даље →

Почетак Српске Праволсавне Цркве и време Немањића

Половином VII. века доселили су се Срби у крајеве, где и данас живе. Ту су са новим животним приликама затекли и хришћанство. Први проповедници хришћанства међу Србима нису имали много успеха, јер је њихово проповедање и богослужење било на страним и неразумљивим језицима, грчком и латинском, што су Срби тешко и нерадо прихватали.

Када се заслугама светих словенских учитеља Ћирила и Методија почело хришћанство проповедати на словенском језику, и када су њихови ученици, прогнани из Моравске, дошли међу јужне Словене, почну Срби остављати своју стару многобожачку веру и примати хришћанство. То је било у другој половини IX. века, за време владавине жупана Мутимира. … Читајте даље →

У доба Светог Саве

Стефан Немања је имао три сина: Вукана, Стефана и Растка. Најмлађи од њих, Растко (1169—1235/6) од младости се одликовао умереношћу, кроткошћу, милосрђем. Своје слободно време као младић радије је посвећивао читању Светог писма и разних других књига, него ловом, забавама и играма. У време када га је отац озбиљно припремао за државничке послове и управу, он крадом одлази у Свету Гору, и прима монашки постриг у манастиру Русик, и добија монашко име Сава. Узалудни су били покушаји старог оца, који је чак и војску слао, да га врати. … Читајте даље →

После Светог Саве

Од одступања Светог Саве са архиепископског трона 1234. г. па до прогласа Српске патријаршије 1346, протекло је 112 година. За то време великог успона и снажења средњовековне Србије, на престолу Светог Саве изменило се 11 архиепископа, који су продужили изграђивање Српске цркве на темељима које је поставио Свети Сава. Како се Српска црква ширила, тако су осниване и нове епископије. … Читајте даље →

У време страдања

Са губитком слободе и државне независности, отпочело је мученичко доба за Српску цркву и народ. После Битке на Косову 1389. године и пропасти српске државе, Турци су се највише окомили и гонили хришћанску веру. Најгоре су пролазили свештеници и монаси, који су учили, тешили и храбрили свој народ. Цркве и манастири немилосрдно су рушени, паљени, претварани у џамије. … Читајте даље →

СПЦ у Аустроугарској

При крају XVII века, Турци су већ увелико потчинили хришћанске балканске народе и најзад, опсели и Беч 1693. г. аустријски цар Леополд I позива, преко српског патријарха Арсенија III, српски народ на устанак против Турака. Срби прихвате предлог и уз аустријску војску дижу устанак и потискују Турке све до Скопља. Но ту Турци сломе војну премоћ Срба и почеше напредовати. … Читајте даље →

Уједињење Српске Православне Цркве

До Балканских ратова (1912.—1913.) српски народ је живео у четири државе: Србији, Црној Гори, Угарској и под Турцима, а под управом шест разних црквених јурисдикција.

30. августа 1920. године, проглашена је поново Српска Патријаршија, а за Патријарха је изабран тадашњи митрополит Србије Димитрије. После њега на трону српских патријарха били су: Варнава, Гаврило, Викентије, Герман и Павле. Од 22. јануара 2010. нови Патријарх је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. … Читајте даље →