Почетак Српске Праволсавне Цркве и време Немањића

linija-5Kратки преглед историје Српске православне цркве (из истоимене књиге протојереја Војислава Стоје, Химелстир 1989. године)

 

linija-6Половином VII. века доселили су се Срби у крајеве, где и данас живе. Ту су са новим животним приликама затекли и хришћанство. Први проповедници хришћанства међу Србима нису имали много успеха, јер је њихово проповедање и богослужење било на страним и неразумљивим језицима, грчком и латинском, што су Срби тешко и нерадо прихватали.

Када се заслугама светих словенских учитеља Ћирила и Методија почело хришћанство проповедати на словенском језику, и када су њихови ученици, прогнани из Моравске, дошли међу јужне Словене, почну Срби остављати своју стару многобожачку веру и примати хришћанство. То је било у другој половини IX. века, за време владавине жупана Мутимира.

linija-7

Једна значајна чињеница тих времена, која се не може заобићи, је постојање два врло значајна и јака центра, како световне тако и црквене моћи, а то су: Цариград, као центар Источног римског царства (Византије) и Источне Цариградске цркве и Рим, kao центар Западног римског царства и Западне-Римске цркве. Од првих почетака покрштавања Срба па све до Светога Саве, простор на коме су се нашли Срби био је поприште дугих и упорних борби између Рима и Цариграда око световне и духовне превласти. Срби су се нашли у вртлогу сукоба разноврсних интереса, у вртлогу две културе и два начина схватања хришћанства, која су се све више удаљавала једно од другога.

linija-5

nemanjici

Српски народ до Стефана Немање био је поцепан у ситне покрајине (жупе), којима је на челу био жупан. Битком код Звечана, Немања је победио Грке и принудио српске кнежеве и жупане на покорност, и тако створио једну снажну државу. Стефан Немања (1113—1199) је био предан вери Христовој и ревносно се старао да се хришћанство што боље утврди у српској држави и српском народу. Био је велики задужбинар и изградио много манастира и цркава (Студеница, Ђурђеви Ступови, Хиландар у Св. Гори) из којих су зраци просвете и вере учвршћивали и просвећивали српски народ. Он је и оснивач велике лозе Немањића, из које су поникли многи славни владари:

Манастир Ђурђеви Ступови

Манастир Студеница

Манастир Хиландар на Св. Гориlinija-6

Св. Стефан Немања (1168—1196)
Св. Стефан Првовенчани (1196—1224)
Радослав (1224—1233)
Владислав (1233—1242)
Урош (1242—1276)
Драгутин (1276—1282)
Св. Милутин (1282—1321)
Св. Стеван Дечански (1321—1331)
Душан Силни (1331—1355)
Св. Цар Урош (1355—1371)

linija-5

1196. године Стефан Немања се одрекао престола у корист сина Стефана и потом отишао у своју задужбину Студеницу, замонашио се и добио монашко име Симеон, а његова жена Ана добила је монашко име Анастасија. После годину дана отишао је Симеон своме сину Сави у Свету Гору, где заједно подигнуше манастир Хиландар где се и преставио Господу 1199. године.